У згради некадашњег Ратничког дома, који се налази на угловима Улице Браће Југовић, Француске, Симине и Улице Емилијана Јосимовића, током немачке окупације Београда, било је смештено седиште Гестапоа, односно средиште Оперативне групе Полиције безбедности и службе безбедности (нем. Einsatzgruppe Sicherheitspolizei und Sicherheitsdienst, скраћено Einsatzgruppe Sipo und SD), на чијем је челу био СС-пуковник Вилхем Фукс (нем. Wılhem Fuchs). Оперативна група је имала шест одсека и директно је била подређена Главној управи за безбедност Рајха у Берлину ( скр. РСХА). У њеној служби је било око сто официра, углавном из СС јединица, службеника, тумача и других специјалиста. Главна функција је била сузбијање политичких и идеолошких противника Трећег Рајха, пре свега Јевреја и Рома.

Делатност ове институције су биле и категорисање ухапшеника и одабирање талаца за масовна стрељања. У њену надлежност је спадала и организација логора, чију су управу чиниле специјални одреди (нем.  SS-Sonderkommando). На располагању су имали и квинслиншку Специјалну полицију. У другој половини јануара 1942. године, у оквиру реогранизације немачке окупационе и српске квислиншке управе у Србији, целокупна структура Оперативне групе сконцентрисана је у руке новоименованог Заповедника полиције безбедности и службе безбедности (нем Befehshaber der Sipo und SD), СС-пуковника Емануела Шефера (нем. Emanuel Schäfer). Уз њега је успостављена и функција Заповедника полције поретка (Befehlshaber der Ordnungspolizei). Ту функцију обављао је потпуковник Андреас Мај . Ове две функције су директно подређене новоустановљеном надлештву Вишег вође СС и полиције, односно СС генералу Аугусту фон Мајснеру, који ће на тој функцији остати све до марта 1944. године.

Фото: Профимедиа

 

Окосница апарата био је његов ИВ, односно Гестапо или Тајна државна полиција. Начелник тог одсека био је СС мајор, Бруно Затлер. Под његовим руководством, било је неколико реферата: за Комунистичку партију Југославије и Народно-ослободилачки покрет, за Југословенску војску у отаџбини (равногорски четнички покрет), за масоне, за руску емиграцију и за Јевреје (познат и као реферат ИВ Б4), на чијем се челу налазио СС-поручник Фриц Штраке. Гестапо је руководио интернирањем јеврејских и ромских жена и деце у логор Сајмиште.

Фото: В. Данилов

 

У подруму здања у Улици браће Југовић 19 био је смештен један од два затвора Гестапоа у Београду, при чему је затвор у Ратничком дому био мањег капацитета. Тај затвор није сачуван у изворном облику, јер су након Другог светског рата његове просторије адаптиране у библиотеку Дома војске, као и ентеријер просторија које је користио Гестапо

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".