Веровали или не, Велимир Бата Живојиновић је деценијама сакупљао сву обућу у којој је снимао филмове и серије. Чувао их је све док се неподношљиви непријатни мириси нису раширили у целој викендици.

Фото: В. Данилов

 

 

- Када сам 1955. године снимао први филм "Песма са Кумбаре", одлучио сам да са сваког снимања нешто сачувам за успомену. Костимограф ми је дао ципеле, па сам одлучио да чувам обућу. Било је ту и дрвених цокула и војничких чизама, опанака, разних ципела… Сакупљену обућу током године би носио у викендицу у Кораћицу, на Космају, и тамо одлагао у једну већу оставу између куће и гараже, причао је Бата Живојиновић.

- Када са снимања накупим и по неколико десетина пари у неку кутију, понесем је и тамо ћешнем. Та просторија са великим плакарима била је само за обућу резервисана - испреичао је некад глумац.

Неколико година пред смрт, када је Бата Живојиновић после дужег времена обишао викендицу, осетио је чудан, неподношљив мирис.

Фото: В. Данилов

 

 

- Направио сам промају, али није вредело. Помислио сам да се увукла нека животиња и цркла. Латио сам се крпе, све рибао детерџентом, прао завесе у кади, али смрад није ишчезао. Почео сам да миришем сваки део викендице, купатило, кухињу, све, а када сам дошао до отворио врата оставе, било ми је јасно шта је заударало. Сву обућу сам изнервиран избацио у двориште и запалио - причао је Велимир Бата Живојиновић о овом необичном хобију и помало смешној анегдоти.

Глумачка легенда би јуче напунила 87 година.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".