Од руске инвазије на Украјину цене гаса расту до рекордних висина и јасно је да је стварност компликованија.

Иако су САД сада највећи светски произвођач нафтних деривата, оне су и највећи потрошач, а више од трећине тог обима се обавља на глобалном енергетском тржишту, где је Русија други по величини снабдевач.

Другим речима, иако САД сада стављају више нафте и гаса у лонац глобалне енергије него што узимају, на укупну мешавину и даље утичу други велики фактори.

Када санкције Русији доведу до наглог смањења понуде која иде у лонац, без смањења тражње, онда цене расту.

Права енергетска независност значила би да САД имају свој лонац, одвојен од остатка света, који би заштитио земљу од ових флуктуација. Један од разлога зашто није тако је тај што се стварне ствари које САД извозе разликују од онога што увозе.

Иако се „нафта“ обично односи на сирову нафту, у глобалном енергетском контексту оно такође укључује многе рафинисане производе који се праве од сирове нафте, као што су бензин, дизел и гориво за млазне авионе.

Током протекле деценије, САД су биле главна рафинерија у свету, извозећи више готових нафтних деривата него што их увозе.

Већи разлог зашто САД немају стварну енергетску независност је још једноставнији: америчка влада није директно укључена у енергетски посао као што су друге државе које производе нафту.

За разлику од Русије или Саудијске Арабије, које имају огромне државне нафтне компаније које се могу усмерити да појачају производњу или одређују цене, САД су се одлучиле да дозволе приватним мултинационалним компанијама попут БП или Еккон да саме одлучују шта би било најпрофитабилније.

САД одржавају националне стратешке резерве нафте од преко 575 милиона барела , из којих је председник Бајден недавно пустио 30 милиона барела. САД сагоревају око 18 милиона барела дневно, пише Бизнис Инсајдер.

Како Робинсон Мејер истиче у Тхе Атлантиц-у , тај аранжман значи да свако додатно снабдевање извучено из америчких геолошких извора неће директно снизити цене за америчке потрошаче. Уместо тога, биће продат понуђачу са највећом ценом на међународном тржишту где ће умањити глобалну потражњу.

Фото: Н.Скендерија

 

Упркос томе, лобисти америчке нафтне индустрије кажу да би глобално енергетско тржиште било у горем положају и да би имало више волатилности, да није постојаног присуства „америчког енергетског лидера“.

- Није изненађење да Владимир Путин користи енергију као оружје, али као иу Другом светском рату и другим кризама, Америка има леђа Европе, написао је извршни директор Америчког института за нафту Мајк Сомерс за Фортуне .

С једне стране, чини се да се дивља вожња на међународном тржишту нафте успорава, са ценама које су пале за отприлике 15 одсто у односу на њихов узнемирујући максимум од прошле недеље од 128 долара – знатно испод распона од 150 до 200 долара који су неки аналитичари предвидели.

С друге стране, цене нафте су и даље повишене, а галон гаса кошта више него икад у време када већа повећања трошкова живота гризу новчанике Американаца.

Енергетска независност почиње много више да личи на енергетску међузависност.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".