Ален је проговорио и о тешкој, али професионалној сарадњи са Гораном Бреговићем, откривши непознате детаље о њиховим сусретима из студија.

- Песма „Знак“ је за мене нешто потпуно ново. Радио сам у групама у којима сам био необичне песме, али у мојој соло каријери, ово је нешто потпуно ново. Сам себе сам изненадио – рекао је са Ален.

Фото: Алекса Станковић

 – Дивне људе који су ми урадили песму „Знак“, клавијатуристу Воју Драговића и Катарину Ћирић која је написала текст, упознао сам када сам снимао дует са Кикијем Лесендрићем. Воја је изразио жељу да ми направи песму и две године је трајао тај пут, све док је нису извели до савршенства. Око четрдесетак музичара је учествовало, велики хор и оркестар. И када је реч о споту био сам позитивно шокиран, јер је анимиран, цртани. Овакав спот нико до сада није имао – истакао је Исламовић.

Када је реч о певању и снимању песама у студију, Ален је испричао како изгледа тај посао из његовог угла.

- Са Гораном Бреговићем у просеку сам сваку песму снимао десет сати. Ако имаш кондиције, онда и 12. Толико смо у студију радили на песмама „Заклећу се“, „Ђурђевдан“, „Ружица“. То је као да идеш у рудник и копаш – казао је Ален.

Фото: Милена Анђела

 

– Са Гораном човек у том процесу научи цаке, финесе, јер глас је као фасада на згради. Осети се добра песма. Имам три песме које сам одмах „нањушио“, а то су „Југословенка“ са Лепом Бреном, та песма ми је била веома изазовна, као и „Лопов“, а потом и дует са Милицом Павловић – тврди Исламовић и најавио концерт.

– Песма „Знак“ је најава новог албума који би требало да завршимо до новембра. Након тога, време је за велики солистички концерт у Београду, јер никада у мојој соло каријери нисам имао концерт у Београду. Само у групи. Имам и доста заказаних концерата овде, на мото скуповима, градским догађајима. Од маја ће се то дешавати.

Ален је говорио и о својим бизнисима и открио тајну успеха свега чега се дохвати.

- Свему чиме се бавиш треба дати љубави. Чега год да се ухватим тако радим. Основао сам тениски клуб у Бихаћу зато што волим спорт и тенис. Направили смо чудо, сада у региону Бихаћа имамо 7.000 – 8.000 рекета. Гајим и лешнике. Супруга је у Бихаћу наследила земљу од своје породице и размишљали смо чиме би могли да се бавимо, а што бисмо оставили унучићима.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

 

- Обишао сам неколико плантажа у региону и најпре сам мислио да се бавим јагодама, шипурком... Али, анализа земљишта ми је била најдрагоценија и показало се да би требало да посадимо лешник. То смо урадили пре седам година, сјајно иде, и мислим да ћемо за три до четири године да постигнемо оно што планирамо, а то је принос од око десетак тона лешника годишње. Имамо око 2.000 стабала на око 25.000 квадратних метара земље. Сређено је све и имамо сјајан тим.

(Ало)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".