Од свих светитеља и хришћанских мученика наш народ највише поштује и воли Светог Саву. Стручњаци сматрају да је за то највише "крива" Српска православна црква, али и многобројна народна предања и обичаји који се везују за овог свеца, а од којих су многи сачувани и практикују се и данас.

Верује се да је још за живота Свети Сава био нешто посебно за српски народ. Не само као принц, па ни као црквени вођа, већ као човек који је спреман да помогне, саслуша и подучи. Стручњаци и данас наглашавају да, када се пише о животу Светог Сава, заправо се говори о почецима српске просвете у Средњем веку. Зато и не чуди велики број народних обичаја и веровања која се везују за дан овог светитеља.

Празник Светог Саве почео је да се обележава већ у првим деценијама после његове смрти у 13. веку. Црква је успела да овај обичај пренесе у све земље у којима су живели Срби и он се одржао чак и у турско време и сачувао се све до данашњих дана.

Постоји много народних веровања везаних за Савиндан. Многи ће гледати у небо и пажљиво ослушкивати јер се верује да, ако на Светог Саву грми, земљи предстоје важни и судбоносни догађаји.

Интересантно је да је грмљавина на Светог Саву забележена и у народној песми о почетку буне на дахије 1804. године: “Трећу Свеци вргоше прилику, гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне Вериге, потресе се земља од Истока, да се Србљи на оружје дижу, ал се Србљи дигнут не смједоше…”

Многи домови Савиндан славе као своју крсну славу па ће сутра широм Србије бити весело како у кућама домаћина, тако и код оних који иду у госте. Осим овога, Свети Сава је заштитник свих школа у којима се обично организују приредбе и прославе у част великог просветитеља.

Ако у кући имате ђака, на данашњи да би требало да направите жито, чак иако вам није слава. Стари кажу да на тај начин одајете пошту Светом Сави и детету обезбеђује срећу и успех у школовању.

Слично, у Војводини се на Савиндан обавезно праве переце – посне ако празник пада у среду или петак тј. мрсне ако пада у неки други дан. Овај обичај није везан за црквене каноне, али јесте за народно предање по коме је Свети Сава Србе научио како да на воденици мељу жито. Переци који се данас праве у његову част симболизују хлеб који је свом народу овај светитељ тако омогућио.

У неким крајевима Србије Светог Саву нарочито ревносно празнују сточари. Пред празник они, из страха од вукова, никако неће терати стоку у шуме. Такође, данас се не сме радити са сечивом, а чак се и бритве треба да се држе затворене да би и вуковима чељусти остале склопљене.

На овај празник, народ каже, по кући се не раде никакви тежи послови, а нарочито се треба клонити црвених тканина и бојења. Народ верује да ће у супротном вукови поклати сву стоку.

Ο Савиндану се не раде тежи послови. У неким крајевима се не ради ништа. Негде посте целу недељу пре Савиндана.

Исто тако на сутрашњи дан не ваља отварати бритву и оштрити ножеве или било који алат како би вуковима чељусти остале склопљене.

Иако је дан Светог Саве такозвано црвено слово, на Светог Саву за кућне послове углавном важи контра од онога што је уобичајено на велике празнике. Баш зато што се стока у старо време пуштала сама на испашу, сматрало се да домаћин Савиндан треба да искористи за све битне кућне послове. Тако се у неким крајевима Србије сматра да данас жене смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави и велико спремање.

Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".