Ермил и Стратоник су страдали око 314. или 315. године за време владавине цара Лицинија у источном делу Римског царства и владавине цара Константина Великог на Западу, после доношења Миланског едикта.

Према житијама Ермила и Стратоника, Ермил је био ђакон у Сингидунуму и због вере је доспео у затвор. Лично га је ислеђивао сам цар, али је Ермил остао чврст и непоколебив у хришћанској вери.

Догодило се у току његовог судског ислеђивања да је чувар затвора, војник Стратоник, такође био хришћанин; и он се отворено и јавно придружио у страдању свом пријатељу Ермилу.

Обојица су потом заједно претрпели велика мучења. Осуђени су на исту смрт: стављени су у исти ковчег и живи бачени у Дунав.

После три дана вода је избацила њихова тела на десну обалу Дунава, на 18 стадија низводно од Сингидунума. Хришћани су нашли њихова тела, свечано сахранили, а касније је на њиховом гробу саграђен храм њима посвећен.

Српска православна црква обележава спомен Св. Ермила и Стратоника 26. (13) јануара.

На икони се сликају заједно како држе крст у руци као знамење патње коју су претрпели.

Овај дан се празнује и као Претпразништво Богојављања, па се у неким деловима Србије веровало да уочи поноћи, као и за Богојављање, ваља помолити се овим мученицима. Верује се да моћ ових светитеља чини чуда, те да је пред нама посебна ноћ када се свака жеља испуњава.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".