Био је епископ Нисе, млађи брат Светог Василија Великог, близак пријатељ Григорија Богослова. Био је најпре само презвитер, пошто беше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси.
Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао је на Другом васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Симбола вере. Велики беседник, тумач Светог писма, и богослов.
У време цара Валента збачен је с епископске столице и отеран у изгнанство.
Осам година проведе овај свети отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости кјем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило Цркве.
Српска православна црква слави га 10. јануара по црквеном, а 23. јануара по грегоријанском календару.
Овај светитељ је учинио много за ширење вере и развој хришћанства.
Светац је преминуо у беди, али, према предању, ниједном се због тога није пожалио. Живот је посветио штићењу правде и невиних, као и утемељивању православља у хришћанству. Људе је учио да пронађу снаге за опроштај онима који су им нанели неправду.
Сваки верник данас би требало да се помоли изговарајући ове речи:
Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
