Божић је дан када се слави рођење Исуса Христа и, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Данашњи празник – Бадњи дан у народу се практично сматра истим празником и даном када почиње прослава Божића. То доказује и пословица по којој се за нераздвојне пријатеље каже да су “као Божић и Бадњи дан”.
Многи обичаји везани за Бадњи дан вероватно потичу из паганских времена, а Срби су их наследили од својих предака и још увек их одржавају.
Бадњи дан је пун ритуала и симболике. “Главни догађаји” овог празника су паљење бадњака, бадња вечера и одлазак у храм на поноћну службу. Народни обичаји за овај празник веома су стари и многи су се изгубили или заборавили. Од традиције која се задржала у свести народа, нека се везује за локалне прославе у одређеним крајевима и разликују се од места до места.
Ипак, неки обичаји су заједнички и без њих се ни данас не може замислити прослава Бадњег дана.
Порекло празника
Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и и даље их одржавају. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.
Прочитајте још
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.
Бадњак
Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Дрво секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.
Данас се сече грана храста који је код Словена одувек важио за свето дрво и везивао се за божанство Световида. Ова одсечена грана данас постаје Бадњак – божићно дрво које у кућу уноси срећа, здравље и напредак.
Пред вече домаћин уноси бадњак у дом. Куца на врата и најављује да “Бадњак долази у кућу”, а када прекорачи праг окупљене укућане поздравља са речима “Срећно вам бадње вече”, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.
У неким крајевима до данас се задржао обичај по коме, носећи бадњак, домаћин треба да обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима.
Уз Бадњак, дому се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе јер је то обичај још из предхришћанског периода и зато што се на тај начин приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.
Бадња вечера
Бадњи дан је последњи дан божићног поста, па вечера обавезно мора да буде посна, али без обзира на све и што богатија јер се верује да ће онда таква бити и наредна година. Неким јелима се од памтивека придавао велики, скоро магијски значај, па ни данас Бадња вечера не може да прође без пасуља, рибе, меда и ораха.
Ипак, чак иако неко од ових јела, не треба да бринете – суштина Бадње вечере није у обилној храни и “преждеравању” већ у братској љубави и породичној слози која за трпезом влада. Чак и они који су се “на крв и нож” завадили, на Бадњи дан, ако то искрено желе, на Бадњи дан, за трпезом, могу да се помире и опросте један другом.
И тако ће сви у срећи и слози и уз повик “Христос се роди!” дочекати најрадоснији хришћански празник – Божић!
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
