Ова крвава прича почела је 4. октобра 1986. у ватреном обрачуну код хотела "Оногошт", када су се на семафору зауставили "фића", "лада“ и "застава 128". Тада је из "ладе" неко из пушке запуцао према "застави" у којој су били браћа Зоран и Кићун Вилотијевић. У остала два аутомобила била су браћа Радуловић - Славко, Ранко и Мијо. Испаљени хитац усмртио је Зорана, због чега је његов брат узвратио пуцњавом. Смрт Вилотијевића подигла је на ноге цео Никшић, јер су одмах кренуле да круже приче како ће уследити крвна освета.
На суђењу које је уследило, Радуловићи су осуђени на затворске казне: Славко и Ранко на по 15 година, а Мијо на 13 година затвора. Циљ казни био је управо покушај да се спречи крвна освета међутим то је било безуспешно. У рату две породице Радуловића и Вилотијевића убијени су касније и Зоранов брат Кићун и Кићунов син Филип Вилотијевић, али ове ликвидације никада нису доживеле свој коначни расплет. Доказа да су они били жртве крвне освете није било.
Из породице Радуловић убијен је Славко Радуловић, у кога је пуцао Милан Вилотијевић Лезо, а смрт његових синова је онда наводно планирао Ранко Радуловић. Обрачун две породице однео је и живот тројице њихових пријатеља. Новица Канкараш је убијен у кафанском обрачуну, Зоран Јањушевић је извршио самоубиство у затвору, Немања Бечановић је пуцао себи у главу у подруму своје куће у Никшићу.
Када је у Валенсији нестао товар од 300 килограма кокаина, чиме се которски јединствени клан распао на две групе, кавачку и шкаљарску, и зараћене породице заузеле су стране. Вилотијевићи су се приклонили кавчанима, а Радуловићи шкаљарца.
Радуловић сарађивао са вођом шкаљараца?
Штавише, црногорски контроверзни бизнисмен Ранко Радуловић, који је више пута хапшен због различитих кривичних дела, навођен је и као један од најближих сарадника Игора Вукотића и тренутно се налази у Истражном затвору због сумње да је са поменутим Вукотићем и Ерогеном Брајовићевом формирао криминалну групу коју је Специјално државно тужилаштво оптужило за покушај и планирање више ликвидација. Њима је у току суђење у подгоричком Вишем суду, али иза затворених врата.
Фото: Јутјуб принтскрин/Вијести онлине
Осумњичени су да су планирали убиства специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића и његовог сина, бивше тајне агенте Душка Голубовића и Зорана Лазовића, полицајца Душка Копривице, како и особе из криминалног миљеа... Радуловић је све негирао:
"Све је то лаж и произвољна измишљотина. Кунем се у два своја сина да специјалног тужиоца Миливоја Катнића никада нисам пратио, не знам где живи, нити сам до предметне оптужнице знао да има сина. Ако сам ја Миливоју Катнићу ишта лоше помислио за њега и његовог сина, а камоли радио, нека се врати мени и мојим синовима. Нисам повезан ни са једном криминалном организацијом или кланом, како преко Николе Мандића, тако ни било кога другога, па ни са Игором Вукотићем и Јованом Вукотићем", тврдио је Радуловић, а пише у записнику у који су "Вијести" имале увид.
На захтев истражних органа Босне и Херцеговине, који су Радуловића теретили и за ратне злочине почињене током рата у Фочи, Радуловић је августа 2019. године саслушан приликом чега је негирао оптужбе за ратне злочине.
Рањен бежао, али узалуд
Његов старији син Филип убијен је 2015. године на Палићу када је имао само 25 година. Годину дана раније, у полицијској евиденцији Филип је имао чак 16 кривичних пријава, а још од малолетничких дана био је повезан са многобројним кривичним делима међу којима су и два тешка убиства у покушају, али и недозвољено ношење оружја и насилничко понашање. Правоснажно је осуђен једино због пуцњаве на београдском сплаву "Џаст ванила" која се догодила 2013. године. Тада је убијена Тамара Радуловић (29), девојка коју је погодио залутали метак.
Фото: МУП
Медији су писали да се након пуцњаве крио на Косову у Пећи, где га је "чувао" син албанског нарко-боса Насера Кељмендија. Након скривања, ухапшен је на граничном прелазу Мердари и неко време је провео у притвор. У центру истраге нашао се и у новембру 2012. године, када је осумњичен да је пуцао на Немању Ј. испред ОШ "Жарко Зрењанин" у Новом Саду. Тужилаштво је ипак одбацило овај случај због промене исказа оштећеног и недостатка сведока.
Филип је убијен на Палићу, после потере атарским путевима и кише метака сасуте на БМW X6 у ком си били он и Ален Курина, човек ког је по хапшењу пред крај 2016. године министар полиције Небојша Стефановић означио као вођу најјаче криминалне организације на северу Србије.
Како је касније испричала породица, Филип и Курина су се враћали из Суботице када су приметили да их прати "мерцедес" из ког су недуго затим испаљени смртоносни хици. Претпостављало се и да је права мета био Курина, јер је Филип управљао његовим аутомобилом, а ликвидатори у мраку нису могли да препознају возача. Његово тело пронађено је недалеко у води, јер је изашао из аутомобила и рањен покушао да побегне. Његов сувозач Курина из инцидента је изашао само са повредама.
Покушај убиства у Бечу
Крајема 2018. године, када је у Бечу убијен Владимир Рогановић, а тешко рањен Кићунов други син, Стефан Вилотијевић. У то време, Рогановић је тек изашао из Истражног затвора у Спужу где је завршио због илегалног ношења оружја, а знајући да му је безбедност угрожена и да му живот практично виси о концу, у строгој тајности је отпутовао у Беч где је боравио са Стефаном Вилотијевићем. Међутим, оно што је уследило потврдило је да је Рогановићево кретање ипак било познато његовим непријатељима.
Фото: Танјуг/АП
Наиме, кобног децембарског дана Вилотијевић и Рогановић су у једном познатом бечком ресторану ручали са још једним мушкарцем. Конобари и други гости касније су испричали да су током ручка причали на српском или хрватском језику. Између осталог, двојица Срба питала су мистериозног мушкарца где могу да купе авионске карте, а он их је упутио.
По завршетку ручка, Вилотијевић и Рогановић су изашли из ресторана и кренули по карте, док је трећи мушкарац остао да плати рачун. Нису много одмакли, а маскирани убица обучен у црно изашао је из оближњег хаустора и запуцао на њих. Сцену је видео и трећи мушкарац, али је сачекао да напдач са пиштољем побегне, а онда им је пришао. Сведоци су испричали да их је на српском бодрио да издрже, ословљавајући их са "брате". Када је дошла полиција, исти мушкарац је најпре тврдио да их не познаје, а код њега су пронађена фалсификована документа на име Данијел Милић.
Фото: Принтскрин
Рогановић је издахнуо на лицу места, а Вилотијевић је пребачен у болницу након чега се испоставило да је Србија за њим расписала потерницу и он је практично одмах и ухапшен. Суд у престоници Аустрије није међутим одредио екстрадициони притвор, иако је Србија трагала за њим, већ је пуштен на слободу уз кауцију од 20.000 евра. Услов је био да наведе тачну адресу на којој ће боравити у Бечу до одлуке о изручењу.
Пошто се опоравио, а Аустрија против њега није водила поступак, Мали Кићун се сагласио да по скраћеном поступку буде изручен Србији. Омогућено му је да сам дође у Србију и јави се Вишем суду у Новом Саду, који је за њим и расписао потерницу. Испоштовао је договор с аустријским правосуђем, и пре крајњег рока сам је дошао на границу српску границу, где су му стављене лисице и упућен је у притвор на Клиси. Стефан је био привођен и због убиства Мирка Милићевића Хајчара. У притвору је тада провео 27 дана, али је због недостатка доказа пуштен на слободу. Он је пријављиван и за поседовање дроге, насилничко понашање, угрожавање сигурности а код њега је пронађен и пиштољ.
У жижи јавности нашла се и ћерка покојног Кићуна Вилотијевића, Јелена, када је у мају 2018. ухапшена и саслушана због сумњи да је један од вођа групе која се бавила продајом дроге. Тада је у притвору задржан и Јеленин супруг Младен Лалушић, иначе аутомобилиста. Овој групи се ставља на терет трговина наркотицима и нелегално држање оружја, али и опрему за производњу дроге.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
